Objavljeno
Verujem da se Užičani, ali i ostali ljubitelji muzike sećaju prelepe balade Ana grupe „Živa vatra” koja se skoro u svakom trenutku mogla čuti sa lokalnih radio stanica 1995. godine. Mnogi je slušaju i danas. Album koji su tada objavili se zvao „Voli me i sutra”, a najnoviji su objavili prošle godine pod nazivom „Ljubav nema granice”. Bez obzira na dugogodišnju pauzu u radu, ostali su verni svom zvuku i kvalitetnom radu tako da je sigurno, vredelo čekati nove pesme.
Od 1985. godine do danas užička grupa „Živa vatra” je promenila ukupno tri postave. Osnivači, gitaristi Vladan Tošić i Mihailo Radojević su jedini članovi koji su u bendu i danas. Pored njih sadašnju postavu čine Miloš Nikolić –vokal, Vladan Starčević –bas gitara, Bojan Borisavljević–klavijature i Darko Jović –bubnjevi. Nazivu benda je kumovao Mihailo Radojević, a kada čujete kako sviraju svoju pesmu Živa vatra sa prvog albuma, bojeći rock etno motivima –biće vam jasno i zašto. Na žalost taj album nisu uspeli dovoljno da promovišu, jer su već 1996. godine posle koncerta u beogradskom SKC-u odlučili da prestanu sa radom. Pauza traje do kraja 2011. godine kada se ponovo okupljaju i počinju snimanje pesama za drugi album koji je objavljen 2012. godine pod nazivom „Ljubav nema granice”.
O njihovom radu, nastupima i rok muzici razgovarali smo sa Milošem Nikolićem pevačem grupe.
Kako se kotira novi album? Jeste li zadovoljni uspehom?
—Znamo da smo slušani i u Bosni. Semir Čolić na radiju Q u Loznici u svojoj emisiji „Sve je to rock and roll” vrlo često emituje naše pesme sa novog, a i sa starog albuma iz 1995. godine. U časopisu „Novi Magazin” Milan B. Popović pesnik, kolumnista, publicista i kritičar iz Beograda nam je dao podršku člankom u kome nema ni jednu zamerku na naš rad. A biti hvaljen od nekoga ko je izdao četiri knjige i CD kompilaciju domaćih rok i metal sastava na kojoj je ucestvovalo 70 muzičara iz cele Srbije na celu sa Slađanom Milošević, za nas ima ogroman značaj.
Da li se izdvojila neka od pesama sa novog albuma?
—Sudeći po online glasanju za hit meseca u Srbiji, po ukusu publike su za sada tri pesme:Rani me, Mislim na tebe i Godine život nam kradu. Na top listama smo se pojavili prošle godine, a pesme su aktuelne na listi i ove godine.
Ko je zadužen za pisanje tekstova, muzike, kako nastaju pesme?
—Sve tekstove piše Mihailo Radojević. Jedino smo na prvom albumu za dve pesme imali gostujućeg tekstopisca. Što se tiče muzike najbolje ću objasniti na primeru albuma „Ljubav nema granice.” Album smo pripremali oko godinu dana pri čemu niko nije znao da ponovo radimo. Mihailo živi u Beogradu pa nam je slao tekstove. Bend se okupljao kod Bojana u studiju da pregledamo tekstove i odlučimo šta nam se sviđa. Na odabrane pesme smo zajedno radili melodije i aranžmane. Zatim uradimo pilot snimke da čujemo kako pesme zvuče. Pa se sve nekoliko puta promeni i doradi, dok svi ne budu zadovoljni, bez primedbi i sugestija. Tako smo radili pesmu po pesmu. Najveći kritičar u bendu je basista Vlade Starčević koji ima izuzetno istančan ukus i ako nam on kaže da je pesma dobra onda znamo da smo uspeli.
Kakvi su uslovi za snimanje cd-a u Užicu?
—Postoji nekoliko fantastičnih studija u Užicu i jedan u Sevojnu u kojima se može kvalitetno uraditi snimanje cd-a. „Živa vatra” ima veliku prednost jer studio ima i član naše grupe klavijaturista Bojan Borisavljević. Upravo u njegovom studiju smo snimili najnoviji album Ljubav nema granice koji je izdat prošle godine.
Planirate li snimanje novog albuma uskoro?
—Materijal za treći album praktično već postoji. Imamo pesme za koje su tekst i muzika urađeni još pre dvadesetak godina. Potrebno nam je još albuma, jer želimo da radimo koncerte na kojima ćemo svirati isključivo svoje pesme.
Kakva je muzička scena u Užicu?
—Užice ima odličnu muzičku scenu, bilo da se radi o mlađima koji tek počinju ili o starijim i daleko iskusnijim bendovima. Svi su vrlo uvežbani, ulažu dosta vremena i truda u svoj rad. Jedini problem je što nemaju svi priliku da svoje kvalitete pokažu publici.
Gde vas publika može slušati?
—„Živa vatra” funkcioniše kao koncertni bend tako da nas publika na žalost ne moze čuti u rok klubovima i na manjim svirkama. Potrebni su nam veći događaji i veći prostor za nastupe.
Možeš li da izdvojiš neki od nastupa kao posebno uspešan i značajan?
—Nastupili smo u Bajinoj Bašti na „Most festu” kao gostujući bend. Festival je bio takmičarskog karaktera uz prisustvo oko dvadeset bendova iz okoline, Sarajeva, Subotice. Nama je pripala čast da otvorimo „Most fest”. Izdvojio bih i nastup na moto skupu u organizaciji Moto kluba „Ere”. Naš cilj i jesu svirke na moto skupovima što smo ostvarili u Užicu, a imali smo pozive i iz Banja Luke, Sarajeva i regiona.
Zbog čega se bavite muzikom?
—Naša želja je da „Živa vatra” bude autorsko –koncertni bend. Svi u bendu imamo poslove i karijere ili se bavimo muzikom i van benda, tako da imamo druge izvore prihoda. Rad u ovom bendu nam omogućava da kroz pesme iskažemo stavove, misli i osećanja koja se roje u nama i ljudima oko nas. Mogu da kažem da je ovaj bend hobi kojim se bavimo na vrlo odgovoran i ozbiljan način. Posebno nas motiviše mlađa publika koja prati naš rad tako da verujemo da smo na dobrom putu.
Mirjana Milićević
Verujem da se Užičani, ali i ostali ljubitelji muzike sećaju prelepe balade Ana grupe „Živa vatra” koja se skoro u svakom trenutku mogla čuti sa lokalnih radio stanica 1995. godine. Mnogi je slušaju i danas. Album koji su tada objavili se zvao „Voli me i sutra”, a najnoviji su objavili prošle godine pod nazivom „Ljubav nema granice”. Bez obzira na dugogodišnju pauzu u radu, ostali su verni svom zvuku i kvalitetnom radu tako da je sigurno, vredelo čekati nove pesme.
Od 1985. godine do danas užička grupa „Živa vatra” je promenila ukupno tri postave. Osnivači, gitaristi Vladan Tošić i Mihailo Radojević su jedini članovi koji su u bendu i danas. Pored njih sadašnju postavu čine Miloš Nikolić –vokal, Vladan Starčević –bas gitara, Bojan Borisavljević–klavijature i Darko Jović –bubnjevi. Nazivu benda je kumovao Mihailo Radojević, a kada čujete kako sviraju svoju pesmu Živa vatra sa prvog albuma, bojeći rock etno motivima –biće vam jasno i zašto. Na žalost taj album nisu uspeli dovoljno da promovišu, jer su već 1996. godine posle koncerta u beogradskom SKC-u odlučili da prestanu sa radom. Pauza traje do kraja 2011. godine kada se ponovo okupljaju i počinju snimanje pesama za drugi album koji je objavljen 2012. godine pod nazivom „Ljubav nema granice”.
O njihovom radu, nastupima i rok muzici razgovarali smo sa Milošem Nikolićem pevačem grupe.
Kako se kotira novi album? Jeste li zadovoljni uspehom?
—Znamo da smo slušani i u Bosni. Semir Čolić na radiju Q u Loznici u svojoj emisiji „Sve je to rock and roll” vrlo često emituje naše pesme sa novog, a i sa starog albuma iz 1995. godine. U časopisu „Novi Magazin” Milan B. Popović pesnik, kolumnista, publicista i kritičar iz Beograda nam je dao podršku člankom u kome nema ni jednu zamerku na naš rad. A biti hvaljen od nekoga ko je izdao četiri knjige i CD kompilaciju domaćih rok i metal sastava na kojoj je ucestvovalo 70 muzičara iz cele Srbije na celu sa Slađanom Milošević, za nas ima ogroman značaj.
Da li se izdvojila neka od pesama sa novog albuma?
—Sudeći po online glasanju za hit meseca u Srbiji, po ukusu publike su za sada tri pesme:Rani me, Mislim na tebe i Godine život nam kradu. Na top listama smo se pojavili prošle godine, a pesme su aktuelne na listi i ove godine.
Ko je zadužen za pisanje tekstova, muzike, kako nastaju pesme?
—Sve tekstove piše Mihailo Radojević. Jedino smo na prvom albumu za dve pesme imali gostujućeg tekstopisca. Što se tiče muzike najbolje ću objasniti na primeru albuma „Ljubav nema granice.” Album smo pripremali oko godinu dana pri čemu niko nije znao da ponovo radimo. Mihailo živi u Beogradu pa nam je slao tekstove. Bend se okupljao kod Bojana u studiju da pregledamo tekstove i odlučimo šta nam se sviđa. Na odabrane pesme smo zajedno radili melodije i aranžmane. Zatim uradimo pilot snimke da čujemo kako pesme zvuče. Pa se sve nekoliko puta promeni i doradi, dok svi ne budu zadovoljni, bez primedbi i sugestija. Tako smo radili pesmu po pesmu. Najveći kritičar u bendu je basista Vlade Starčević koji ima izuzetno istančan ukus i ako nam on kaže da je pesma dobra onda znamo da smo uspeli.
Kakvi su uslovi za snimanje cd-a u Užicu?
—Postoji nekoliko fantastičnih studija u Užicu i jedan u Sevojnu u kojima se može kvalitetno uraditi snimanje cd-a. „Živa vatra” ima veliku prednost jer studio ima i član naše grupe klavijaturista Bojan Borisavljević. Upravo u njegovom studiju smo snimili najnoviji album Ljubav nema granice koji je izdat prošle godine.
Planirate li snimanje novog albuma uskoro?
—Materijal za treći album praktično već postoji. Imamo pesme za koje su tekst i muzika urađeni još pre dvadesetak godina. Potrebno nam je još albuma, jer želimo da radimo koncerte na kojima ćemo svirati isključivo svoje pesme.
Kakva je muzička scena u Užicu?
—Užice ima odličnu muzičku scenu, bilo da se radi o mlađima koji tek počinju ili o starijim i daleko iskusnijim bendovima. Svi su vrlo uvežbani, ulažu dosta vremena i truda u svoj rad. Jedini problem je što nemaju svi priliku da svoje kvalitete pokažu publici.
Gde vas publika može slušati?
—„Živa vatra” funkcioniše kao koncertni bend tako da nas publika na žalost ne moze čuti u rok klubovima i na manjim svirkama. Potrebni su nam veći događaji i veći prostor za nastupe.
Možeš li da izdvojiš neki od nastupa kao posebno uspešan i značajan?
—Nastupili smo u Bajinoj Bašti na „Most festu” kao gostujući bend. Festival je bio takmičarskog karaktera uz prisustvo oko dvadeset bendova iz okoline, Sarajeva, Subotice. Nama je pripala čast da otvorimo „Most fest”. Izdvojio bih i nastup na moto skupu u organizaciji Moto kluba „Ere”. Naš cilj i jesu svirke na moto skupovima što smo ostvarili u Užicu, a imali smo pozive i iz Banja Luke, Sarajeva i regiona.
Zbog čega se bavite muzikom?
—Naša želja je da „Živa vatra” bude autorsko –koncertni bend. Svi u bendu imamo poslove i karijere ili se bavimo muzikom i van benda, tako da imamo druge izvore prihoda. Rad u ovom bendu nam omogućava da kroz pesme iskažemo stavove, misli i osećanja koja se roje u nama i ljudima oko nas. Mogu da kažem da je ovaj bend hobi kojim se bavimo na vrlo odgovoran i ozbiljan način. Posebno nas motiviše mlađa publika koja prati naš rad tako da verujemo da smo na dobrom putu.
Mirjana Milićević
